Iako električne automobile sve češće viđamo na ulicama, neki stručnjaci predviđaju da bi vodonik mogao da bude gorivo budućnosti. Međutim, nedostatak dostupnosti stanica za punjenje, i ograničena ponuda automobila na vodonik ukazuju na to da ovoj tehnologiji predstoji dug put, pre nego što postane jedna standardnih. U ovom tekstu, bavimo se temom ZA i PROTIV automobila na vodonik, pa ako vam je tema zanimljiva, nastavite da čitate.
Vodonik je jedan od najjednostavnijih hemijskih elemenata, koji je uključen u sastav mnogih jedinjenja, a posebno vode. Njegova količina je skoro neograničena, za razliku od, na primer, kobalta ili nikla, čije su rezerve relativno male. Štaviše, vodonik, kao gorivo visoke energetske vrednosti omogućava prelazak na mnogo veće udaljenost od sistema koji se napaja samo na struju.
Međutim, uprkos činjenici da je element veoma rasprostranjen u prirodi, i da se može izdvojiti na mnogo načina, stvaranje visokoenergetskog goriva od njega, koje se može koristiti za pogon automobila, zahteva potrošnju dodatne energije.
Drugo pitanje je efikasnost i sigurnost korišćenja vodoničnog goriva. Ovde dolazi u pomoć lagana i izdržljiva EPP penasta plastika, omogućavajući ekonomičnu proizvodnju delova koji obezbeđuju odlična svojstva prigušenja i toplotne izolacije.
Vodonik koji se koristi kao gorivo za automobile, proizvodi se odgovarajućom obradom, kao što je elektroliza vode. Uključuje razlaganje vode na čiste jone vodonika i kiseonika, pod uticajem struje koja teče kroz nju. Iako danas postoji mnogo tehnologija elektrolize, i one se i dalje usavršavaju, ova metoda se ne smatra savršenom.
Pre svega, tu je potrošnja električne energije, koja nije uvek „zelena“. Štaviše, energija potrebna za proizvodnju, kompresiju i kasnije transport i skladištenje vodoničnog goriva je lakša i efikasnija za direktno punjenje baterija za električne automobile.
Procenjuje se da je za svaki proizvedeni kilogram čistog vodoničnog goriva za automobil potrebno 40 do 70 KVH energije, što je dovoljno da automobil pređe 100 km. Poređenja radi, električnom automobilu treba samo 20-30 KVH da pređe istu udaljenost na autoputu.
Mnogi ljudi sumnjaju u bezbednost korišćenja vodoničnog goriva u automobilima. Ali uprkos izgledu, vodonik je, kao gorivo za automobile, sigurniji čak i od benzina. Pošto je 14 puta lakši od vazduha, u slučaju tačkastog curenja u rezervoaru nastaje uzak, vertikalni plamen, koji ne stvara visoku temperaturu, i ne širi se.
Bilo je čak i eksperimenata gde je namerno oštećen rezervoar na automobilu na vodonik. Gas je izgoreo za tren, a od požara nije bilo ni traga, osim temperature vetrobranskog stakla koja je porasla na 47˚C. U svakom slučaju, proizvođači daju sve od sebe da osiguraju da rezervoari za skladištenje vodoničnog goriva koje proizvode ispunjavaju sve bezbednosne zahteve, dajući im višeslojnu strukturu i štiteći ih od bilo kakvih udaraca.
Slika: https://www.freepik.com/free-vector/flat-design-hydrogen-illustration_36242847.htm
Troškovi rada automobila na vodonik bi na kraju mogli biti niži od uporedivih alternativnih tehnologija, iako će konačna cena vodonika kao goriva zavisiti od brojnih faktora, kao što su troškovi proizvodnje i energija potrebna za to, ili stope lokalno nametnutih poreza.
Danas je malo automobila sa ovakvim pogonskim sistemima, što odmah znači i veoma lošu dostupnost i veću cenu vodoničnog goriva. Trenutno, kilogram vodonika u Evropi košta oko 12.85 eura. ADAC je izračunao da će, uz pretpostavku prosečne potrošnje od 0.8 kilograma na 100 km, putovanje koštati 10.28 eura.
A poređenja radi, za automobil na benzin ili dizel, sa prosečnom potrošnjom od 6.6 litara, uz cenu goriva od 1.90 eura, prelazak iste udaljenosti koštaće 12.54 eura. Naravno, ovo su evropske cene, kod nas to varira.
Upotreba vodoničnog goriva ima svoje prednosti i mane, kao i svaka druga tehnologija. Da li će postati održiva alternativa električnim automobilima, biće određeno pravcem u kojem će se tehnologija automobila na vodonik razvijati u budućnosti. To je već vredna alternativa drugim sredstvima „zelenog“ prevoza.
Najvažnija prednost korišćenja vodoničnih ćelija je u tome što ne emituju štetne materije u atmosferu. Ova vrsta vozila proizvodi samo vodu tokom vožnje, što ga čini potpuno bezopasnim za životnu sredinu. Pošto vodonik kao gorivo ima visoku vrednost goriva, dometi vozila na vodonik su uporedivi sa automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem i brzo se pune, baš kao i kod tečnog gasa. Osim toga, vodonik kao element je sveprisutan u prirodi, tako da njegove zalihe neće biti iscrpljene.
Najveći problem vezan za korišćenje vodonika kao goriva je njegov transport i skladištenje. Bez obzira na agregatno stanje elementa – gasovito ili tečno – uvek postoje gubici tokom transporta i postoji potreba za dodatnom potrošnjom električne energije, na primer, za kompresiju i točenje vodonika.
Energetska efikasnost celog procesa ne prelazi 37%. Drugi aspekt je visoka zapaljivost vodonika u kontaktu sa vazduhom, što može da izazove zabrinutost za bezbednost kod potencijalnih korisnika. Ipak, najsavremenije metode obrade koje postoje za inovativnu EPP penastu plastiku podržavaju razvoj zelenih pogonskih tehnologija. Ne samo da omogućavaju proizvodnju standardnih automobilskih komponenti sa poboljšanom čvrstoćom i izolacionim svojstvima, već omogućavaju i dizajn inovativnih rešenja za automobile budućnosti.
Slika: https://www.freepik.com/free-vector/gradient-hydrogen-illustration_36143049.htm
Kao što vidite, razloga ima i ZA i PROTIV, a šta će nam doneti budućnost – videćemo. Mnogi još uvek ne mogu da prihvate ni električne automobile, mada sve ide u prilog tome da su oni i hibridi – naša budućnost. Nadamo se da ona svakako donosi nešto što će nam pomoći da smanjimo zagađenje i konačno prodišemo punim plućima.
A kako se vama dopada ideja o automobilima na vodonik? Podelite svoja razmišljanja sa nama u komentarima.
Naslovna slika: https://www.freepik.com/free-vector/gradient-hydrogen-illustration_37452076.htm
Kontaktirajte nas
Korisne adrese
Izdvojeno
KOMENTARI (0)